nedelja , novembar 17 2019

“Čekajući rode” – Za rezultate, uz sve mere za podsticanje rađanja, potrebno je vreme (FOTO)

Nivo rađanja potreban za zamenu generacija znači da broj živorođenih i broj umrlih u dužem vremenskom periodu treba da bude izjednačen.  U Republici Srbiji, već dugo, broj umrlih sve više premašuje broj živorođenih u toku jedne godine. Povećava se broj porodica  sa dvoje, troje i četvoro dece u Srbiji ali se prve bebe sve više rađaju van granica naše zemlje, ističe ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović i ističe da zbog toga pitanje migracija treba da bude u fokusu populacione politike.

Fenomen nedovoljnog rađanja nije uspelo da izbegne nijedno razvijeno društvo. Ovaj problem nije realnost samo u razvijenim državama i ne samo zapadne civilizacije. Veliki broj država suočava sa rađanjem dece ispod nivoa potrebnog za zamenu generacija, što je opšti cilj održivog demografskog razvoja.

U modernom svetu, teži se povećanju fertiliteta pozitivnim podsticajima, što je jedini održivi odgovor na problem nedovoljnog rađanja dece. U nastojanjima da se pronađu najbolje mere za podsticaj rađanja, kako bi se došlo do željenog cilja, važno je da se vodi računa o tome da oko deset odsto žena ni u budućnosti neće moći da učestvuje u reprodukciji.

 Stručnjaci kažu da je za prostu zamenu generacija u Srbiji potrebno, da od ukupnog broja žena koje rađaju, na kraju reproduktivnog perioda 11 odsto bude sa jednim detetom, 44 odsto sa dva i 45 odsto žena sa troje živorođene dece.

Za rezultate, uz sve mere za podsticanje rađanja, potrebno je vreme. Procene su da je za proveru uspešnosti merna jedinica decenija.

Prof. dr Đukić Dejanović je nedavno istakla da su migracije fenomen koji je najteže predvideti i teško menjati. Ona je navela podatak da je, prema popisu stanovništva iz 2011. godine, od 2002. do 2011. u inostranstvo otišlo 150.000 građana Srbije, precizirajući da je njihova prosečna starost 28,7 godina, a svaki peti među njima imao je diplomu visoke škole ili fakulteta

Ministarka je naglasila  da je istraživanje, koje je sproveo Кabinet koji vodi, pokazalo da tri četvrtine anketiranih visokoobrazovanih u dijaspori za sada ne planira da se vrati u Srbiju, ali da ohrabruje podatak da je više od polovine anketiranih (57 odsto) spremno da ulaže stečene resurse u našu zemlju.

,,Ova informacija nam je bitna, jer ukazuje na neophodnost daljeg povezivanja, aktiviranja i korišćenja svih raspoloživih potencijala naših ljudi u inostranstvu i njihovog povezivanja sa nama ovde kroz najrazličitije vrste projekata”, objasnila je ministarka.Prema njenim rečima, trebalo bi razmišljati o onim mladim ljudima koji ne planiraju da se vrate u Srbiju, a čija znanja, veštine, iskustvo, poslovni kontakti i finansijska sredstva mogu biti i razvojni potencijal Srbije, o čemu do sada nismo mnogo vodili računa.

Ministarka je ukazala na to da su ispitanici iz dijaspore, takođe, naveli i nekoliko prioritetnih oblasti za koje smatraju da bi država trebalo da se pobrine u narednom periodu, a to su povećanje životnog standarda, otvaranje novih radnih mesta, borba protiv korupcije i unapređenje zdravstvene zaštite. Prema njenim rečima, to su i prioriteti Vlade Srbije, koja prepoznaje svu ozbiljnost migracionog fenomena i njegovih posledica.

Ministarka Đukić Dejanović je rekla da je, pored istraživanja u kojem je učestvovala dijaspora, sprovedeno i istraživanje koje je obuhvatilo više od 11.000 studenata.”Ovo istraživanje je pokazalo da 3.990 studenata želi da napusti Srbiju, da 90 odsto njih u tome podržavaju roditelji, a da 70 odsto njih već ima bliske srodnike ili nekog ko će ih u inostranstvu prihvatiti,” precizirala je ministarka.

 Naglasila je da treba povećati motivaciju mladih da ostanu u Srbiji što se može postići stvaranjem povoljnog ambijenta za život u kojem mladi koriste stečena znanja u svojoj profesiji, ostvaruju uspešne profesionalne karijere, imaju adekvatne uslove za naučnoistraživački rad, a pre svega, mogu da žive od svog rada i da planiraju porodični i lični život.

Ovaj medijski sadržaj je sufinansiran sredstvima Ministarstva  kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

Takođe pogledajte

Ističe rok za plaćanje 4. rate poreza na imovinu

Rok za uplatu četvrte rate godišnjeg poreza na imovinu koji se plaća na osnovu rešenja …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *