nedelja , januar 21 2018

Stani, sedi, pročitaj, razmisli: Zašto je pismo bake (83) prijateljici obišlo ceo svet!

Za neke ljude, život je trka – trka za unapređenje na poslu, trka za savršeno telo, trka za praznične rasprodaje… U svem tom ludilu, često ne pronađemo ni minut da predahnemo, pogledamo oko sebe i jednostavno vidimo – život je tako lep!

Može da se desi da vam ovaj divni osećaj harmonije nikada ne dođe, ili dođe suviše kasno. Na primer, u 83. godini.

Portal Bright Side pronašao je prelepo pismo jedne bake prijateljici, sa divnim lekcijama koje bi trebalo da razumemo i usvojimo što pre, kako život ne bi zapravo prošao pored nas!

Draga moja Berta,

Sada više čitam, a manje brišem prašinu. Sedim u dvorištu i divim se pogledu na prirodu, ali ne brinem zbog trave koja je porasla u bašti. Manje radim, više se družim s porodicom.

Kad god je moguće, život treba da bude šablon iskustava u kojima uživamo, a ne koja trpimo. Pokušavam da prepoznam te trenutke i da ih cenim.

Više ništa “ne čuvam” – koristim najlepše tanjire i kristalne čaše u svakoj specijalnoj prilici, poput jednog izgubljenog kilograma, uspešnog otpušavanja slivnika, prvog cvata Amarilisa ove sezone. Nosim moj najlepši džemper do prodavnice. Ako lepo izgledam, lakše ću podneti to što sam potrošila skoro 30 dolara na malu kesu namirnica.

Više ne čuvam moj najlepši parfem za godišnje zabave. Nosim ga i kad idem u prodavnicu, i u poštu, i u banku. “Jednom” i “za tu priliku” gube svoje značenje u mom rečniku. Ako nešto vredi da se vidi, čuje ili uradi, želim da vidim, čujem i uradim sada.

Ne znam šta bi drugi uradili kada bi znali da sutra, koje uzimamo zdravo za gotovo, možda neće više osvanuti. Pretpostavljam da bi pozvali članove porodice i nekoliko prijatelja. Možda bi zvali nekoliko bivših prijatelja i izvinili se za neke greške iz prošlosti. A možda bi otišli u kineski restoran ili negde gde se služi njihova omiljena hrana. Pretpostavljam da nikad neću saznati.

Sve su to neke male stvari koje me ljute, jer znam da je moje vreme ograničeno. Ljuta sam jer nisam napisala pisma koja sam planirala da napišem. Ljuta sam i žao mi je što nisam suprugu i roditeljima dovoljno govorila koliko ih zaista volim. Trudim se da ne zadržavam, ne ostavljam, ne čuvam za kasnije ništa što nam donosi smeh i sreću u život.

Svakog jutra kad otvorim oči, kažem sebi da je to još jedan poseban trenutak. Svaki dan, svaki minut, svaki dah je poklon od Boga.

Možda nam se život pretvorio u pesmu koju nismo želeli da čujemo. Ali sve dok smo ovde, još uvek možemo da plešem, napisala je baka.

Izvor: Stil.kurir.rs / Brightside.me    Foto: Profimedia

Takođe pogledajte

Fotografije koje dokazuju natprirodnost prirode

Ponekada se u prirodi dešavaju stvari koje se čine previše dobrim da bi bile istinite, …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *