nedelja , decembar 17 2017

Ivo Andrić je najlepšim rečima znao da objasni život! – 125 GODINA OD ROĐENJA SRPSKOG NOBELOVCA

Na današnji dan, 1892. godine, rođen je Ivo Andrić, jedini dobitnik Nobelove nagrade s područja cele bivše Jugoslavije.

 On je svojim delima obeležio jednu celu epohu, a danas se obeležava 125 godina od njegovog rođenja.

Studirao je književnost i istoriju u Zagrebu, Beču, Krakovu i Gracu, gde je doktorirao istoriju sa tezom “Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine”.

U Prvom svetskom ratu hapšen je i interniran, a između dva svetska rata bio je ambasador Jugoslavije u Berlinu.

U mladosti je pisao pesme – “Eks ponto”, “Nemiri”, “Lirika”.

Njegova najpoznatija dela su romani “Na Drini ćuprija”, “Travnička hronika”, “Gospođica”, “Prokleta avlija” i “Omer-paša Latas”.

Podsetimo se nekih od njegovih najlepših citata:

– Velika, prava ljubav pokazaće svoju snagu samo onda ako uspe da od dvoje ljubavnika, slabih ljudi, načini stvorenja koja se ne boje ni promena, ni nesreća, ni rastanaka, ni bolesti, ni života ni smrti.

– Ljubav, kad je iskrena i duboka, lako prašta i zaboravlja.

– Mi i ne znamo kolike snage i kakve sve mogućnosti krije u sebi svako živo stvorenje. I ne slutimo šta sve umemo. Budemo i prođemo, a ne saznamo šta smo sve mogli biti i učiniti. To se otkriva samo u velikim i izuzetnim trenucima kao što su ovi u kojima Aska igra igru za svoj već izgubljeni život.

– Mnogi imaju neki nesvršen račun sa životom, ali pri tom život je uvek njihov dužnik.

– Tok događaja u životu ne zavisi od nas, nikako ili vrlo malo, ali način na koje ćemo te događaje podneti, u dobroj meri zavisi od nas.

– Da je ćutanje snaga, a govorenje slabost, vidi se po tome što starci i deca vole pričati.

– Što ne boli – to nije život, što ne prolazi – to nije sreća.

– Budite radosni kad god vam se za to pruža mogućnost, i kad god za to nalazite snage u sebi, jer trenuci čiste radosti vrede i znače više nego čitavi dani i meseci našeg života provedeni u mutnoj igri naših sitnih i krupnih strasti i prohteva. A minut čiste radosti ostaje u nama zauvek, kao sjaj koji ništa ne može zamračiti.

– Čim možemo nekom čoveku da kažemo jasno i otvoreno da nas je uvredio i da navedemo posve određeno čime je to i kada učinio, to znači da smo mu uvredu oprostili ili smo spremni da to učinimo. Muka je dok uvredu nosimo ćutke u sebi.

– Ljudi male pameti retko se boje da ne budu dosadni.

– I vrline jednog čoveka mi primamo i cenimo potpuno samo ako nam se ukazuju u obliku koji odgovara našim shvatanjima i okolnostima.

– Svi mi umiremo jednom, a veliki ljudi po dva puta: jednom kada ih nestane sa zemlje, a drugi put kada propadne njihova zadužbina.

– Od straha su ljudi zli, podli i surovi, ali od straha mogu biti i darežljivi, pa čak i dobri.

– Šta vredi imati mnogo i biti nešto, kad čovek ne može da se oslobodi straha od sirotinje, ni niskosti u mislima, ni grubosti u rečima, ni nesigurnosti u postupcima, kad gorka i neumitna a nevidljiva beda prati čoveka u stopu, a taj lepši, bolji i mirniji život izmiče se kao varljivo priviđenje.

Izvor: Kurir.rs

Takođe pogledajte

Sutra i u subotu takmičenje iz teorije muzike i solfeđa

U Osnovnoj muzičkoj školi ,,Stevan Mokranjac” u Zaječaru, 15. i 16. decembra  održaće se 6. …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *