sreda , maj 23 2018

Ovako je govorio Vuk Karadžić: Biser ne valja pred svinje bacati!

Bolje je i sa pola puta se vratiti nego rđavim do kraja ići – kaže jedna izreka pisca prvog rečnika srpskog jezika

Vuk Karadzić je bio srpski filolog, reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih pesama i pisac prvog rečnika srpskog jezika. On je najznačajnija ličnost srpske književnosti prve polovine XIX veka. Učestvovao je u Prvom srpskom ustanku kao pisar i činovnik u Negotinskoj krajini, a nakon sloma ustanka preselio se u Beč, 1813. godine.

Tu je upoznao Jerneja Kopitara, cenzora slovenskih knjiga, na čiji je podsticaj krenuo u prikupljanje srpskih narodnih pesama, reformu ćirilice i borbu za uvođenje narodnog jezika u srpsku književnost. Reformama Vuka Karadžića u srpski jezik je uveden fonetski pravopis, a srpski jezik je potisnuo slavenosrpski jezik koji je u to vreme bio jezik obrazovanih ljudi. Tako se kao najvažnije godine Vukove reforme ističu 1818, 1836, 1839, 1847 i 1850.

Ovo su neke od najpoznatijih i najumnijih citata koje je Vuk Karadžić zabeležio i izgovorio za svojega života:

-Ko priznaje, pola mu se prašta.

-Dobro je znati šta ljudi misle i govore, ali ne treba svakoga goniti koji što protivno rekne. Osobito ljude koji, po nesreći, imaju pravo…

-Bez društva nema junaštva.

-Tuga i ljubav ne mogu se sakriti.

Ko vraga svećom traži, taj će ga i naći.

-Ako svako uradi onoliko koliko je sposoban, neće narod propasti.

-Ako komšijska kuća gori, ti pazi na svoju.

-Ljubav je lepa, ali je slepa.

-Ne boj se smrti, nego zla života.

-Sa svojom štulom nisam mogao misliti ni na konja ni na rat, te sam morao, hteo ne hteo, navikavati, koliko sam mogao, na sedenje kod kuće. Da nisam imao štulu, bio bih, možda, poginuo od Turaka, kao mnogi moji vršnjaci, a moja štula me je naterala da tražim mira, da mirno čitam knjige, da mirno zapisujem na hartiji ono što sam čuo i video okom. Isto toliko koliko štula, zadržavala me je na mestu i moja žena…

-Ludi boj biju, a mudri vino piju.

-Glad očiju nema.

-Ako činiš dobro, ne udaraj u veliko zvono.

-Kada se stara klada upali i matori panj raspali, dugo drže vatru.

-Ko drugom jamu kopa, sam u nju upada.

-Ne brini ti, moj brajko, hoće li narod propasti ili neće, nego radi ono što si ti kadar! Pa ako svaki uradi onoliko koliko je kadar, neće narod nikad propasti.

-Davljenik se i za slamku hvata.

-Nesta blaga, nesta prijatelja.

-Bez muke nema nauke.

-Jezik laže, srce istinu kaže.

-Ako ne počneš, nećeš ni završiti.

Ne da se, ali će se dati. (iz pisma Mušickom, 1818)

-Biber je zrno maleno, ali pred gospodu izlazi.

-Onome ko zna čekati, vreme otvara vrata.

-Dobra žena praznu kuću čini da je puna.

-Dok srce ne zaboli, ne može oko zaplakati.

-Bilo pa i prošlo, kao i lanjski sneg.

-Jezik je hranitelj naroda. Dokle god živi jezik, dokle ga ljubimo i počitujemo, njim govorimo i pišemo, pročišćavamo, dotle živi i narod, može se među sobom razumevati i umno sajedinjavati, ne preliva se u drugi, ne propada.

-Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji.

-Jedno jedino dobro delo poništava hiljade zlodela.

-Bio i na situ i na rešetu.

-Daleko od očiju, daleko od srca.

Ako zlo neće od tebe, a ti beži od njega.

-Više vredi onaj ko zna slušati, nego onaj ko zna govoriti.

-Biser ne valja pred svinje bacati.

-Gledi ko mače u tiče (kada neko nekoga požudno gleda).

-Lako je ljubav steći, ali je teško zadržati.

Bežao od vaške, pa pao medvedu u šake.

-Dobra sestra lošu udaje, loša sestra dobru zadržava.

-Blago mestu odakle ide, a teško onom u koji ide! Za nevaljalog čoveka.

-Lepe kolo vode, a ružne kuću kuće.

-Bez zbora nema dogovora.

-Blago onom koga sreća hrani, a teško onom koga snaga hrani.

-Ako pijemo kao stoka – biće dosta, ako pijemo kao ljudi – biće malo.

-Državi ne duguj, sa žandarima ne druguj, a ženi tajne ne kazuj.

-Ljubav je puna i meda i jada.

-Blago tome koji pameti nema. Kad se neko ne brine kad bi se trebao brinuti ili se ne plaši kad bi se trebao plašiti.

-Bogat jede kad hoće, a siromašan kad može.

-Ako nekome nešto nije dalo majčino mleko, kravlje mu nije nadoknadilo.

-Lako je iza šest volova plug držati.

-Državu čuvaj od neprijatelja, a ženu od prijatelja.

-Bog zatvori jedna vrata, a otvori stotinu.

-Lako je tuđim se pukama za vrelo gvožđe hvatati.

-Bog je najpre sebi bradu stavio. Svaki čovek sebe voli najviše.

-Čovek se nada dok god je duše u njemu.

-Bog ne plaća svake subote. Kad neko prođe nekažnjeno za učinjeno zlo.

-Ako sreću ne sretneš, nećeš ni da je stigneš.

-Čovek se ne meri laktom, nego pameću.

-Bogu božije, caru carevo. Svakom svoje valja davati.

-Lakše je kamenje uz brdo valjati, nego se s ludim razgovarati.

-Boji se da se ispod njega ćebe ne izvuče. Kad se neko plaši da ga ne prevare.

Čuvaj se čoveka koji nije kadar suzu da pusti.

-Bolesnik malo jede, ali mnogo troši.

-Lavica jedno okoti, ali lava.

-Da se prava istina pozna, treba čuti dva zvona.

-Bolje i prazna torba nego vrag u torbi.

-Čovek pokaže svoje pravo lice u tri slučaja: u besu, u bogatstvu i u pijanstvu.

-Bolje jedna promišljena nego stotinu učinjenih.

-Bez zdravlja nema bogatstva.

-Bolje vide dva oka nego jedno.

-Da se reči kupuju, manje bi se govorile.

-Bolje biti pevac jedan dan nego mesec dana kokoš.

Kad stari pas laje, treba videti šta je.

-Bolje je verovati svojim očima nego tuđim rečima.

-Lepa reč gvozdena vrata otvara.

-Bolje danas pet nego sutra šest.

-Dok srce ne zaboli, ne može oko zaplakati.

-Bolje je da selo propadne nego u selu običaj.

-Kajanje je lek za svaki greh.

-Bolje je dobroga služiti nego rđavom zapovedati.

-Nema tereta bez deteta.

-Bolje je ikad nego nikad.

-Ko do dvadesete godine ne zna, a do tridesete nema, teško kući koja ga ima.

-Dokle ruža miriše, dotle je svako begeniše.

-Bolje je kukavica u ruci nego soko u planini.

-Ko se ljudi ne stidi, ni Boga se ne boji.

-Bolje je pokliznuti nogom nego jezikom.

-Nesta vina – nesta razgovora, nesta blaga – nesta prijatelja.

-Bolje je pošteno umreti nego sramotno živeti.

-Ko se na tuđim kolima vozi, neće daleko stići.

-Daleko od očiju, daleko od srca.

-Bolje je poštenje u siromaštvu nego bgatstvo bez poštenja.

-Ne ceni vola po rogovima, ni čoveka po brkovima.

-Bolje je sa mudrim plakati nego sa ludim pevati.

-Ko svakoga sluša – zlo čini, a ko nikoga ne sluša – još gore čini.

-Bolje je i sa pola puta se vratiti nego rđavim do kraja ići.

-Ne traži đavo čoveka, nego čovek đavola.

-Bolje se jedanput zaplakati nego stotinu puta uzdahnuti.

-Ko vraga svećom traži, taj će ga i naći.

-Dobar glas daleko ide, a zao još dalje.

-Bolje se pošteno sakriti nego sramotno prikazivati.

-Nije svako čovek koji gaće nosi.

-Bolje ti je izgubiti glavu nego svoju ogrešiti dušu.

-Koji se pas silom u lov vodi, onaj zeca ne hvata.

-Bolji boljima otidoše, a tebi jedva dopadoh i ja.

-Dva puta meri, a jednom seci.

-Bolji je gram sreće nego sto očiju pameti.

-Brat bratu najdublje oči vadi.

-Ko ima obraza – dobro živi, a ko nema – još bolje.

-Budala kad ćuti misle da je mudar.

-Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane.

-Budalasta snaga brzo malaksava.

-Ne čini zlo, da ti ne dođe još gore.

-Ko laže za tebe, lagaće i protiv tebe.

Izvor: Stil (Kurir)    Foto: vaseljenska.com ; Wikipedia / Zoupan

 

 

Takođe pogledajte

“Muzeji za 10”

Narodni muzej „Zaječar“ priprema bogat program u okviru Manifestacije „Muzeji za 10“ koja će se …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *